Gospodine Jovanoviću, bravo. U svemu ste i potpuno u pravu. Ovo je čisti fašizam, kao što je i bombardovanje bilo i ostalo fašizam. Ne mogu da verujem da je mala Srbija puna izdajnika. Molim se Bogu da svakom sudi prema zaslugama. Uveren sam da će i ovo bezdušništvo proći. Pozdrav i za NSPM.

Svakome je postalo jasno da cilj takve strtegije nisu bili ni demokratija, ni ljudska prava, već drobljenje Jugoslavije i Srbije i drakonsko kažnjavanje celog srpskog naroda.
Naravno da je postalo jasno; samo, treba to i javno reći.
Akako reći- kad će onda sve od 2000-te pa na dalje biti čista izdaja? Tražite previše, gospodine Jovanoviću, od ljudi koji to niti smeju, niti će ikad hteti. Jer, sve ovo što se dešavalo posle 2000-te nije ništa drugo do- kukavičluk i sebičnost, zaogrnuti u "razumnu i mudru politiku".
Ne treba se tome nadati; to oni neće uraditi nikad. Na to ih treba naterati silom, bojim se.

Gospodine Jovanoviću Vašem visokom intelektu divio sam se od prvog dana vašeg službovanja bili ste za mene i moju generaciju uzor reprezentanta jedne države i svjetski čovjek.

Možda upravo sve ti odlika sprečavaju g. Jovanovića da pojam "vlast" i njegove legalne ali ne i legitimisane nosioce u Beogradu konkretizuje i raščlani po imenima i prezimenima i da pri tom niti slugansku "gospodu" niti "dame" sluganske sluškinje okupatora Srbije ne poštedi od oštrih kritika.

Izbori se približavaju krupnim koracima i stvari treba nazvati pravim imenom i poskidati maske sa njihovih licemjernih faca.

Zivadin Jovanovic je posljednji heroj srpskoga naroda. Srbija je propala onoga momenta kad ga je odstranila sa rukovodstva njene diplpmatije.
Zasto vizionarski, posteni, mudri i inteligentni Vojislav Kostunica nije ovo uvidjeo, umjesto sto je postavio Vuka Draskovica na njegovo mjesto?

Zašto mudri Milošević nije prepoznao patriotu u Koštunici nego je tek na kraju rekao - trebalo je da se nas dvojica ranije sretnemo.

Zato što su Miloševiću više odgovarali "uvlakači na kanabetu".

Ko je Miloševiću postavio Pavkovića za načelnika Generalštaba? Pavković ga je dvaput izdao.

Uvijek me je užasavala jedna istorijska činjenica. Kralj Aleksandar je ubijen 1934. od ruke ustaških i makedonskih terorista. Neposredni izvršioci su pogubljeni a inspirator Pavelić i zvjerska menažerija je izopštena na jedan otok.Cijeli svijet je o tome brujao. Svaki Srbin je to čuo. Samo sedam godina kasnije na razvalinama Jugoslavije formira se ustaško pakleno poglavarstvo i poziva srpskog seljaka Dalmacije, Like, Korduna, Bosne i Hercegovine na dogovor.I krotki Srbi u kolonama odlaze. I ne pojavi se pitanje, pa ako su nam kralja ubili, šta li tek sa nama smjeraju?Saznali su kad su im ruke bile vezane a noževi pod vratom a manjevi nad glavom. Puno godina kasnije, isti sudionici, Srbi idu na dogovor sa svojim dušmanima.Predvode ih oni koji su im Predsjednika i cijelokupno vojno i državno rukovodsvo predali tim istim dušmanima. Onim istim kojim vjerno služe.Na Đurđevdan će se vidjeti ko će biti u stanju da sebi postavi jednostavno pitanje, pa ako su nam ovi izručili Predsjenika šta nas čeka.

Cini se da je taj rat NATO protiv Srbije doneo mnogo teze posledice nego raniji ratovi, sto je u neku ruku zacudjujuce. Jer ako pogledamo ISV i IISV rat, i milionske gubitke Srba, ali i recimo deset puta vise ljudskoh gubitaka Srba u Bosni (oko 30 hiljada) tokom devedesetih,zanemarljivi gubici od 3500 gradjana u poslednjem ratu nemaju nikakvu fakticnu tezinu. Pa ni civilna razbijanja nisu proporcionalna onima u tim ranijim ratovima.

A moralni pad je ogroman.

Ogroman do te mere da se i danas dosta veliki deo Srba odrice dela sopstvene teritorije,bez ikakvog neposrednog pritiska ni iznutra ni izvana. Sta se u stvari tragicno dogodilo? Verovatno to da se stvari cene po tome kolike se zrtve daju da bi se one ostvarile. Da smo recimo nastavili sa otporom protiv NATO,i nastavili rat sa gubicima na obe strane, ali sa konacnom pobedom cak i oblicima visegodisnjeg gerilnog rata, drzava Srbija bi svakako izasla ojacana moralno.Ovako samo domaci izdajice i kvislinzli su se domogli vlasti.

Kako se ne usudjujete da se identifikujete, ne znam kome odgovaram, ali evo
Neki sa lakocom prisiju titulu 'patriota' bilo kojem politicaru. Ovo bi trebalo da bude konacna t.j. posmrtna ocjena.
Milosevic je vec to dokazao odbranom Srba i njegovom junackom smrcu.
Cuvajte se vaseg odusevljenja za zive. Oni jedino mogu bit 'kandidati' za tu titulu (ciji je status vrlo promjenljiv).

Navodim statističke rezultate izbora u Srbiji i upoređujem pobedničke rezultate, ne mogu da izmislim neke druge stranke i imena da me Vi ne bi proglasili nečijim navijačem.
Na republičkom izborima SPO nikad nije bio čak ni drugi po snazi, proverite ako ne verujete. Medijskom pažnjom nametnut je kao najjača opoziciona stranka, mada po rezultatima izbora od 1992 pa nadalje najjača opoziciona stranka je bio SRS. Demokrate su se kretale, svi zajedno na nivou manjem od trećine u parlamentu.
Pokušavam da podsetim na ondašnji odnos snaga uz predlog da se ne zaboravlja politička snaga i sloboda odlučivanja SPS kao najjače snage tog perioda. Veličina odgovornosti mora ići sa veličinom političke snage. Zašto,kako žaliti nekog uz koga između bilo od dve trećine do skoro polovine naroda? Kako onda kritikovati druge koji nisu imali približno toliku podršku u narodu?
Kontradiktorno postavljate osnova za kritikovanje i pohvale. Inače nikoga ne žalim, ne veličam, ne branim.

ps nik još nisam smislio

Dokumentovano me obavestite kod goga i kad je Koštunica sedeo "na kanabetu". Navedite mi izjavu bilo koga iz bilo kog političkog tabora u kojoj stoji da je Koštunica bio na razgovorima u Budimpešti.

Evo vam adresa gde će te od Ljiljane Smajlović čuti da su se jedino Koštunica i RUSIJA pobunili i izrazili zabrinutost zbog odlaska opozicionih lidera u Budimpeštu. Montgomeri kaže da je otvaranje kancelarije u Budimpešti Koštunica nazvao "zabadanje noža u srce demokratije u Srbiji" i da je to jedini stav oko koga su se složili Milošević, Koštunica i Ruska vlada.

http://www.youtube.com/watch?v=HFWyIJWUwRA , od 37minuta, mada je poučno pogledati ceo film

Moje pitanje je bilo - zašto Milošević nije prepoznao Koštunicu kao patriotu a ne čega se Koštunica gnušao.

"Predragu iz Holandije"
O radu Vlade čiji sam član bio od 1998.-2000. sudiće istorija. IJa to ne želim, niti mogu. Ne sporim da ima ljudi iz vlasti tog perioda koji su "izvršili samokritiku" i koji, iz nekog razloga, nastavljaju da se posipaju pepelom. Međutim, ne verujem da je ta praksa iz prošlih vremena nužnost demokratije.
Albanski terorizam, zaista, se nije pojavio "preko noći". Godinama, ako ne decenijama, njega su planski finansirali, naoružavali i obučavali faktori iz najuticajnijih članica NATO. Oni koji su 1999. doveli do otvorenog, novijoj istoriji nepoznatog, saveza sa terorističkom OVK radi agresije na Srbiju (SRJ), koji su 2008. prvi priznali ilegalnu nezavisnost, a koji danas zahtevaju da to i Srbija učini. Vlada čiji sam član bio nije to mirno posmatrala, ali su se diplomatska i politička sredstva pokazala nedovoljna da zaustave terorizam kao oruđe globalnih sponzora.
Usput, ne rekoste, šta u tekstu "Kosovo i Metohija - 13 godina posle" nije ta

@ fristajlo
Zato sada smatram nepoštenim kukati - eh da je narod još malo bio uz njega...
Šta je Miloševiću trebalo više od naroda?
Nikako moje primedbe ne vidim kao "kukanje"; nisam učestvovao ni u čemu, da bih i za čime "kukao".
Odgovorio sam na Vaše pitanje- zašto Milošević nije video u Koštunici patriotu, ali Vam se, očito, moj odgovor nije dopao, pa ste samo prešli preko njega. Da li bi Vi za saveznika pozvali čoveka, koji o Vama ne misli ništa dobro? Taj isti Koštunica sve vreme Miloševićeve vladavine bio je jedan od najgrlatijih kritičara režima, i zagovarao saradnju sa zapadom, a ne konfrontaciju; koliko je bio u pravu- vidimo danas, čak i iz Koštuničinih izjava, koje jesu "naknadna pamet". Ja mu za to ne prigovaram; opet, samo konstatujem.
Niste objektivni; jasno je da je Milošević bio u pravu što ne veruje zapadu, a da je Koštunica bio " u krivu"; ali, Vi i dalje insistirate na tome da ga Milošević nije prepoznao kao patriotu?
Niste objektivni.

Da li vi to imputirate da su demokratske vlade Zapada sklone da izigraju ne samo obećanja, nego i međunarodno-pravno obavezujuće odluke kao što je odluka SB UN?

Ne, ne imputiram, jer su to jasne i nedvosmislene cinjenice, dokazane bezbrojno i na tlu bivse Juge devedesetih: zar nisu medjunarodni mirovnjaci trebali da sprece Oluju u Krajinama, zar nisu vise puta podmetnuli lazi i prevare?? To su cinjenice, a ne stvari za "imuptiranje" i "interpretacije". A to je najbolje znao bas Milosevic, svedok bezbrojnih pregovora sa Nato drzava u devedesetim. On je najbolje znao da ako povucemo glavne sigurnosne institucije, vojsku i policiju, POTPUNO da ce onda ti isti koji su nas bombardovali da nesmetano sprovode svoje interese na terenu. Zasto, ako nismo vojno bili ni osteceni, a kamoli vojno kapitulirali???

Ili po vama to naivni Milosevic jadan nije znao???

Slucaj Rambuje, kao ultimatum neprihvatljiv za Slobin rezim, je slican slucaju Plan Z4 neprihvatljiv za ondasnje rukovodioce Krajine (iako je bio pred samu Oluju potpisan u USA ambasadi u Beogradu, ali vec kasno). Kad je pre Oluje Martic trazio pomoc, i sta da radi, od Milosevica, odgovor je bio cinican: Ubij se.Prilikom Rambujea, pre NATO-oluje na KIM, Milosevic je mogao samo sebe da zapita sta da radi, i da sam sebi cinicno odgovori na slican nacin.Taj ultimatum Rambujea je trazio da Slobina Jugoslavija bude pod NATO upravom, to jeste prisilan ulazak u NATO.Sloba je to odbio, ali onda nije dosledno delovao do kraja, iako je i posle 78 dana imao ocuvanu vojnu kopnenu silu: potpuno je povukao vojsku i policiju, iako nije kapitulirao, i tako dozvolio NATO upravljanje nad delom Srbije. Ali je ostao solidno u svojoj fotelji, umesto da odmah kao neuspeli drzavnik da ostavku. Cekao je da ga svrgnu ne vojno, vec dolarima iz Budimpeste, pa su tako na vlast dosli izdajnici.

za M.
Šta bi bilo od Hrvatske da je Tuđman imao protiv sebe bar mrvu jednog Koštunice!

Navedite "uticaj Koštunice" na raspada SFRJ i Miloševićeve odluke.
Olakšajte svoju dušu, nacrtajte nama neobaveštenima kojim političkim moćima je Koštunica saplitao Miloševića protiv Tuđmana.